Najkorisnije je putovati sam, jer imaš vremena za razmišljanje.

Onaj ko bi želeo da putuje srećno, mora da putuje bez mnogo stvari.

Niko ne shvata kako je lepo putovati sve dok ne dođe kući i nasloni glavu na stari, poznati jastuk.

Putovanja čine da postanemo skromniji. Uvidite koliko malo mesto zauzimate u svetu.

Dok putujemo svetom da bismo našli lepotu, moramo je poneti sa sobom ili je nećemo naći.

Molim vas, budite putnik, a ne turista. Probajte nove stvari, upoznajte nove ljude, i gledajte iza onoga što je ispred vas. To su ključevi za razumevanje sveta u kome živimo.

Svakome bi trebalo odrediti da putuje, s vremena na vreme. Čak i više: da nikada ne zastane duže nego što je neophodno. Čovek nije drvo, i vezanost je njegova nesreća, oduzima mu hrabrost, umanjuje sigurnost. Vežući se za jedno mesto, čovek prihvata sve uslove, čak i nepovoljne, i sam sebe plaši neizvesnošću koja ga čeka. Promena mu liči na napuštanje, na gubitak uloženog, neko drugi će zaposeti njegov osvojeni prostor, i on će počinjati iznova. Ukopavanje je pravi početak starenja, jer je čovek mlad sve dok se ne boji da započinje. Ostajući, čovek trpi ili napada. Odlazeći, čuva slobodu, spreman je da promeni mesto i nametnute uslove.

Čovek putuje svetom u potrazi za onim što treba, a kada se vrati kući to nađe.

Pre nego u svim knjigama na svetu, najbolje priče pronađene su između stranica pasoša.

Putujemo zato što su udaljenost i raznolikost tajni osveživači kreativnosti. Kada stignemo kući, kuća je i dalje ista. Ali nešto unutar našeg uma se promenilo, i to sve menja.

Putnik vidi ono što vidi. Turista vidi ono što je došao da vidi.

Putovanje nikad nije stvar novca, već hrabrosti.

Ko nikad ne putuje živi život pun predrasuda.

Ne idi tamo gde te put može voditi, idi tamo gde nema puta i ostavi trag...

Ako misliš da je avantura opasna, probaj rutinu. Ona je ubitačna.

Uzimaj odmore. Idi na što više mesta. Uvek možeš zaraditi novac, ali ne možeš uvek praviti uspomene.

Ne možeš kontrolisati prošlost, ali možeš sledeću destinaciju.

Dom nije mesto, dom je osećaj.

I palme su tukle hiljade bura, ali uvek dođe dan kad joj se dive.