Putopis – Kipar na jedan potpuno drugačiji način

Ah, taj Kipar… Sećam se da mi je jednog hladnog januarskog dana bilo toliko dosadno (ja obično kad mi je dosadno tražim avionske karte) i tako za neverovatnih 2.999 dinara odlučim da kupim kartu za Kipar! Ono što sam znao o Kipru je da žive mnogo bolje od braće Grka, da su bivša engleska kolonija, pa samim tim i voze levom stranom puta, da im je čudna struja (utičnica sa tri umesto dve igle), da su u vreme bivše Jugoslavije prali pare u kiparskim bankama i naravno, da je novi stanovnik Aja Nape Majka nad majkama – Ceca.

U svoj toj neverici kako sam kupio kartu za Larnaku (za april mesec) počne panika da me hvata… Gde ću sam? Počnem sebe da tešim u fazonu “Ma šta te briga, malo da se odmoriš, ležaćeš na plaži, promlatićeš po gradu”, tešim se ja al’ što više mislim, kontam da mi je dosta 24h i posle… DA SE ROKNEM!

Setim se ja svog druga Marijanca, kiparskog zeta. Odem ja na Facebook i kažem: “Marijanac, Kipar, april?” A on će: “Kad?” Ja: “Kupio sam kartu za 9. april.” On: “Pa i ja sam za taj dan.” 😀 Koja slučajnost. Sve smo se dogovorili za 3 minuta.

Konačno je došao i taj 9. april 2017. Mi na aerodromu, sećam se da je let bio nešto mnogo rano a on sve već isplanirao. Bukvalno spavanje do 9, doručak, pakovanje, odlazak. Ja bio u fazonu da ga tresnem al’ u tom momentu ugledamo mi Dragana Marinkovića – Macu i mislim se u sebi. Dabogda Marijanac dobio sedište pored Mace pa da nema mesta, a plus neka ga ovaj izmori da makar malo bude umoran. Međutim, Maca sede pored mene, hahahaha. Šta da vam kažem – karma je kučka, a ja se samo u sebi molim “Daj Bože da se vraća kad i Marijanac, pa da vidi kako je meni bilo.” 😀

Sleteli mi na divan Kipar. Sećam se da mi je obećao da ću videti flamingose pored Slanog jezera, ali ništa od toga. Prvi utisci su mi bili, pa dobro isto je kao i Grčka samo što ima visoke zgrade. Ostalo sve isto. Međutim, kako dublje ulazite u grad (Larnaku) otkrivate čari i kontraste koje ovaj grad ima na svakom koraku. Od divne peščane plaže, do prelepih crkvi i zidina kojima je opasan, a Milanče tamo ko domaći. Svaku ulicu zna, pa se tako setim i našeg čuvenog odlaska u kiparsku pekaru. E, to je tek priča za sebe. Poenta je da smo mogli kilo zlata da kupimo za sve gluposti koje smo u pekari pazarili. Sećam se da sam na kraju prvog dana pomislio u sebi da ovo neće biti odmor nikako. On se ne šali. Utripovao da je Ministar turizma Kipra 😀 Pa kažem sebi “Ajde mrcino, pokreni se, biće ti zanimljivo.”

Krenuli smo u obilazak Majkinog sela. Mada se sećam da je on neke rupe u stenama hteo da traži i nešto vezano za Afroditu. Otišli smo autobusom do ne znam gde i onda smo nekim kozjim stazama tražili te rupe u steni na plus 200 stepeni kao koze, da bismo shvatili kad smo se popeli na nadmorsku visinu od 2000 metara da je vazdušnim putem to od nas udaljeno jedno 10 km, hahahaha. Onda je mene poslao u američku NATO bazu koja je bila odmah pored da pitam gde je put. Ja prilazim, a vojska odmah “Ne možete da budete na ovoj teritoriji”. Došlo mi da mu kažem “Relax prijatelju, Marijanac me poslao u smrt!” 😀 Šalu na stranu. Vi stojite na litici, a pogled… pogled vas ostavlja bez daha! Uživaćete u prijatnom vetriću, mirisu mora, ogromnim talasima… Jednostavno mesto gde sam sebi rekao da je vreme da akumuliram energiju jer će ovo biti long day. 🙂 Kao putnik ne volim nešto posebno da se cimam kad dođem na odmor, ok mi je da vidim glavne atrakcije, ali sad baš svaki kamen… To jednostavno samo sa Milančetom. Plus vam bude još i zanimljivo jer je on poznat kao Cakana – DŽUBOKS 😀 Elem, posle tog “divnog” izleta vratili smo se do Aja Nape, mesta koje je sinonim za najbolji provod na ostrvu i gde su najlepše plaže na ostrvu. Naravno, svi znamo da je tu Ceca kupila kuću.

Pre plaže Nissi obišli smo divnu crkvicu, Aja Teklu. Sećam se da je na ulasku u Aja Napu pre aqua parka (za fanove Dragane Mirković – na tom mestu je snimljen spot za pesmu “Pitam svoje srce”). 🙂 Prelepa plaža Nissi oduševiće vas svojom nestvarnom bojom mora, uređenošću i čistoćom – pravi fensy raj! U samom gradu možete naći pregršt supermarketa i suvenirnica, i pojesti ne tako jeftin giros kao u Grčkoj. Ovde je cena 5 EUR, ako se dobro sećam. Posle opuštanja na Nissi plaži pošli smo u razgledanje grada koji preko dana ne odaje utisak da je “grad ludnica”. Totalno miran gradić sjajno skockan, ali sa osetno više mladih za razliku od Larnake. Mnoštvo hotela uz samu obalu, prodavnica, barova i kafića. Pravo mesto za ljubitelje noćnog provoda. Ko izabere Aja Napu neće se pokajati.

Usledio je naš povratak u Larnaku. Međugradski autobusi u sezoni idu često, na svakih sat vremena (ili pola sata). Prevoz je jeftiniji nego kod nas. Jako povoljno se sa jednog dela ostrva može stići na drugi.

Pomislim u sebi “O, Bože tek je drugi dan, a mi po Milanovom planu i program imamo još 2890 stavki koje treba da vidimo.”

Radovao sam se odlasku u glavni grad Kipra, Nikoziju, jer volim neobične stvari. Hteo sam da pređem na tursku stranu. Sećam se da sam još kao mali gledao na televizoru o podeli Kipra i konfliktima koji vladaju na ostrvu između Grka i Turaka. Želeo sam da vidim tu drastičnu razliku između severnog (turskog) i južnog (grčkog) dela. Moja očekivanja su potpuno ispunjena. Osećaj kao prelazak iz Evrope u Aziju. Odjednom iz onog totalno tipičnog grčkog dela se nalazite kao u centru Istanbula, čak je i druga valuta na snazi na samo nekoliko koraka ispred vas. Prava poslastica za one koje žele da kupe fejk Šanel ili Guči torbe, one što kod nas prodaju kao “šaniranu garderobu”. Zaista sam bio oduševljen zbog ovog nesvakidašnjeg prizora. Sa jedne strane su poznati butici sa brendovima koje možete videti i kod nas, dok je sa sa druge bazar. Doduše, postoji ona divna uličica sa kišobranima okačenim da stvaraju hladovinu, a u kojoj možete da na trenutak zaboravite na sav onaj haos koji je udaljen od vas na svega nekoliko metara.

Inače, nama je glavna baza bila Larnaka, ona je centar ostrva što i vama od srca preporučujem, jer iz Larnake relativno brzo možete da stignete do svakog grada i uživate u čarima koje ovo jedinstveno ostrvo-država nudi.

Limasol… Priča za sebe. Meni najlepši grad, najuređeniji, najčistiji. Kasnije sam saznao da tu ceo kiparski džet set živi, što se i dalo primetiti. Prelepo šetalište, divna crkva u centru grada, stari grad, mnoštvo odličnih restorana gde smo napravili pauzu i uživali u kiparskom vinu, čuvenom halumi siru (koji se samo na Kipru pravi) i naravno musaki. Moja apsolutna preporuka za rajski odmor je Limasol, grad koji nudi sve – fantastični kafići, divno i beskrajno dugačko šetališta koje krase bazeni napravljeni da imate utisak da se šetate po nekom luksuznom rezortu. Odatle smo sa našim vođom rešili da posetimo amfiteatar Kurion koji je smešten između Limasola i Pafosa. Uživaćete u mirisu maslina, mora i pogledu koji oduzima dah. Ovo je svakako moja preporuka za kraj ovog putopisa.

Nadam se da sam makar malo uspeo da vam donesem čari Kipra. Nažalost, toliko toga još nisam obišao, ali uvek postoji šansa da dobijem poziv od autora sajta da opet krenemo u osvajanje ovog, po meni, fenomenalnog ostrva koje ima toliko toga da ponudi. Neopisiva priroda, mediteranska klima, fantastičan noćni provod i kvalitetan šoping. Ne zaboravite da smo mi bili u aprilu i da je temperatura prelazila 25 stepeni.

Hvala Milanu što je dokazao da za četiri dana možete da obiđete dobar deo ostrva a da se pritom i ne umorite. Ja sam mislio da hoću jer sam, Bože moj, došao na odmor a ne na izdržavanje zatvorske kazne. Posle mi je bilo žao što sam mu poželeo Dragana Marinkovića – Macu u povratku, koji, gle čuda, opet na mom letu za Beograd. Pomislih u sebi neće valjda opet. I nije. 🙂

Bio sam pod takvim utiscima. Toliko malo ostrvo a toliko sadržaja. I nije ni čudo što Kiprani jako teško napuštaju ovo rajsko parče Mediterana. Ako se i Vi pitate zašto je to tako, onda pravac Kipar i sve će vam biti jasno…

Vidimo se na Kipru!

Autor putopisa: Strahinja Paravina