Varoša: Nekada glamurozno letovalište, danas “grad duhova” (VIDEO)

Datum objave: 14.03.2019.

Više od četiri decenije ova južna četvrt Famaguste je prazna.

U periodu između 1970. i 1974. godine, Varoša nije bila samo poznata turistička destinacija na Kipru, već jedno od najpopularnijih letovališta na celom svetu. Elizabet Tejlor, Brižit Bardo, Ričard Barton, Pol Njumen i Rakel Velč samo su neke od svetskih zvezda kojima je ovo ekskluzivno mediteransko letovalište bilo omiljena destinacija.

Ipak, od avgusta 1974. godine više ništa nije isto. Život u Varoši je stao, a svih 39.000 stanovnika grada je ostalo bez krova nad glavom. Zbog toga je danas poznat kao “grad duhova” i iako izgleda sablasno, popularna je turistička atrakcija.

Kipar je dugo bio predmet borbe između Grčke i Turske. Do 1974. godine grčki i turski Kiprani živeli su zajedno na ostrvu bez incidenata. Međuetnički sukobi koji su datirali godinama, kulminirali su u puč grčke vojne hunte. Turska je to iskoristila, izvršila invaziju na Kipar 1974. godine i okupirala trećinu ostrva, tačnije njegov severni deo.

Kada je turska trupa ušla u Varošu, lokalno grčko-kiparsko stanovništvo bilo je naterano na beg, kako to biva u uslovima rata, sa namerom da se vrati kada se situacija smiri. U međuvremenu, turska vojska je Varošu po osvajanju ogradila, zvanično zabranila lokalnom stanovništu da se vrate svojim domovima i od tada je on poznat kao “grad duhova”. Međunarodni politički organi su pokušali da se dogovore sa stanovnicima Varoše i dopuste im da se vrate svojim domovima, ali bez uspeha.

“Slika koju sam imala o tom mestu bila je poput raja”, seća se Vasja Markides dana kada se prvi put vratila u roditeljsku kuću u Varoši. “Ali ono što sam tako zatekla izgledalo je kao pravi postapokaliptični košmar”.

“Priroda je potpuno preuzela ceo predeo. Kaktusi su izrasli na površini od šest kvadratnih kilometara, a drveće raste kroz dnevne sobe kuća. Ovo je grad duhova”.

Savet bezbednosti UN je 1984. godine doneo rezoluciju da samo prvobitni stanovnici mogu da se vrate, a da pritom turske vlasti ne mogu da nasele druge ljude. Turci to nisu hteli da prihvate i odbili su da puste grčko stanovništvo nazad.

Na bodljikavoj žici kojom je Varoša ograđena stoje istaknuta upozorenja namenjena onim retkim turistima koji odluče da posete grad: “Fotografisanje je zabranjeno. Oni koji prođu ogradu, rizikuju život”. Ipak, uobičajena je i slika ljubavnih pisama zaglavljenih u bodljikavu žicu, kao i cveća, koje ostavljaju proterani stanovnici ovog mesta.

Pored turskih vojnika, retko ko je kročio u ograđeni deo. Oni koji jesu, kažu da je utisak zaista nesvakidašnji.

Napuštene kuće davno su opljačkane i iz njih su iznesene sve vrednije stvari, a infrastruktura je nepopravljivo oštećena. Plakari su još uvek su puni odeće, ormarići puni sudova, a postoji čak i salon automobila pun najnovijih modela iz ’74. godine. Škole, crkve, desetine hotela na obali stoje prazni, sa razbijenim prozorima, izlažući nameštene sobe svim vremenskim uslovima.

“To je bio raj. Raj. Ne preterujem kad to kažem. Prelepe peščane plaže, skroz gore od severa do kraja na jugu”, priseća se Jorgos Arestis, koji je 30 godina živeo u Varoši.

Dok Turska ne odustane od Varoše, grad će nastaviti da se raspada, ali ni za to ne postoji žurba, pošto većina zgrada nije bezbedna za upotrebu i ne može da se popravi. Turci su spremni da Grcima vrate Varošu tek kada Kipar prizna nezavisnost severnog dela ostrva.

Grad koji umesto da se kao svako letovalište priprema za novu sezonu, već 45 godina stoji u tišini…

Pogledajte kako to izgleda.

Varošu je moguće videti sa spoljne strane kao sastavni deo ekskurzija koje organizuju lokalne turističke agencije. Moja preporuka je EMAN Travel ili The Original Red Bus. Druga je jedina koja svojim turistima daje slobodno vreme da plivaju u moru ispred Varoše.

Fotografija: Shutterstock (Anton Kudelin)