Hristodulos Skurupatis – Profesor grčkog jezika koji je napustio Kipar i trajno se preselio u Srbiju

Datum objave: 24.09.2018.

Najpoznatiji Kipranin u Srbiji napustio je rodno ostrvo pre 47 godina i obreo se u najvećem gradu Vojvodine, Novom Sadu, gde danas živi idilu sa svojom porodicom i predaje grčki jezik.

Kada sam pre desetak godina po preporuci otišao kod Hristodulosa da se raspitam za učenje grčkog jezika, na vratima me je dočekao prosedi čovek pun života. Sa takvom energijom koju neki naši ljudi nemaju ni sa 30 godina. A pored njega pas Lola i mačak Savas koji su mi pre početka svakog časa bili dobrodošlica u ovaj mali kiparsko-grčki kutak na Detelinari. I tako je sve počelo…

U razgovoru sa Hristodulosom otkrio mi je kakav je Kipar nekad bio, kakav je danas, kada i zašto je napustio rajsko ostrvo o kojem mnogi sanjaju, koliko je bilo teško navići se na život u Srbiji, čime se sve bavio tokom skoro pola decenije u Novom Sadu…

Kada ste došli u Novi Sad, koliko ste tada imali godina i ko je “krivac” što ste napustili Kipar i preselili se u Srbiju?
– U Novi Sad sam došao davne 1971., kada sam imao samo 19 godina. Moj rođeni brat je studirao agronomiju u tada Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, imao je stipendiju, tako da sam došao za njim. Ko živi na ostrvu sanja da ide u inostranstvo na studije. To nam se obojici ostvarilo, samo što se on nakon završetka fakulteta vratio na Kipar, a ja sam ostao da živim ovde. Najpre sam godinu dana učio vaš jezik nakon čega sam upisao i završio tehnološki fakultet u Novom Sadu.

Napravite paralelu između života u Srbiji i života na Kipru. Koliko brzo ste sa adaptirali na život u Novom Sadu i šta Vam je bilo najteže da prihvatite?
– Najpre ću reći šta mi je bilo najlakše. Ljudi ovde žive mirno i staloženo, nema mnogo nervoze. U Srbiji se živi punim plućima, dok je Kipar kopija ne Evrope, već Amerike – mali zapad na kojem je novac na prvom mestu. Najteže mi je bilo da naučim srpski jezik, a kako me je “drmala” nostalgija skoro svaki vikend sam odlazio u Grčku, u Solun, jer mi je on bio najbliži. Posle se to proredilo kako sam se navikavao na Novi Sad i život u ovom prelepom gradu.

Ispričajte nam neku zanimljivu situaciju koja Vam se dogodila tokom života u Srbiji.
– Jednom sam bio u nekom društvu, upoznao sam devojku koja mi je predstavljala prisutne “Ovo mi je brat, ovo mi je brat, ovo mi je brat…” Skroz sam se izgubio i upitao je “Izvini, a koliko ti to imaš braće?” A ona će “Pa, svi su mi braća.” Bilo mi je čudno pa sam je pitao “Od istih roditelja?” Na šta je odgovorila “Ne.” Kasnije sam shvatio da kad se u Srbiji kaže brat ne mora da bude rođeni brat, dok se na Kipru i u Grčkoj pod bratom podrazumeva isključivo ono što je kod vas rođeni brat.

Koje su najlepše uspomene koje nosite sa Kipra i šta Vam najviše nedostaje?
– Detinjstvo je ono što mi najviše fali, a čega se najradije sećam. Celo leto smo provodili na moru, plivali, kupali se. Kad sam došao u Novi Sad nije bilo više mora. Dobro, jeste, ali ne može se porediti sa čistoćom vode na Kipru, naročito u severnom delu, kod Kerinije, gde je nekada bila najlepše more a koje je, kao i veći deo severnog dela, nakon 1974. godine upropašćeno.

Koliko često odlazite na Kipar?
– Često sam odlazio na Kipar dok su mi roditelji bili živi. Sada, nažalost, sve ređe, jer su karte skupe ako ih ne kupite nekoliko meseci unapred. Poslednji put sam bio na Kipru pre 10-15 godina, kada mi je majka umrla.

Šta je trenutno najveći problem na Kipru?
– Najveći problem na Kipru je toplota. (smeh) Klima se u potpunosti promenila. Nekada je leti bilo 30 stepeni, a sada dostiže i 50. Samim tim, dolazi do problema sa nestašicom vode zbog čega se radi desolizacija kako bi se morska voda pretvorila u tehničku. Isto tako, nakon turske okupacije 1974. godine Kipar je podeljen na grčki i turski deo, a taj problem nije rešen ni dan-danas. Moja kuća se nalazila maltene na samoj granici u Nikoziji, tako da vam je sve jasno.

Koja je po Vama razlika između kiparskih Grka i Grka iz Grčke?
– Razlika je velika. Kiparski Grk je vredan i radan. Kad vam da reč, ispuniće je po svaku cenu. To nije situacija sa Grcima iz Grčke.

Koja srpska hrana Vam se najviše dopada, a koju ste voleli na Kipru?
– S obzirom da Kipar i Grčka imaju fenomenalnu kuhinju, ništa me posebno nije oduševilo u Srbiji. Ali, ako moram nešto da izaberem, neka to onda bude pečenje. Meso nije mnogo zastupljeno u kiparskoj kuhinji, jede se uglavnom laganija hrana. Akcenat je na povrću, ima mnogo vrsta kojih u Srbiji nema. Npr. bamnjes, koji predstavlja posebno pripremljenu kombinaciju paradajza i luka.

Veliki ste obožavalac grčke muzike. Ko su Vam omiljeni izvođači? Ako biste morali da izdvojite samo jednu pesmu, koja bi to bila?
– Bez dileme – Adonis Remos i njegova pesma “Mine” (Μείνε).

Koliko je bilo teško naučiti srpski jezik i šta je bilo najteže?
– U srpskom jeziku je teško što ima sedam padeža za razliku od grčkog gde postoje samo četiri. Nema striktnih pravila u gramatici, imenice i pridevi imaju drugačije završetke. Kad sam došao nisam imao nikoga da me nauči ispravno. Bez obzira što sam tolike godine ovde neke stvari mi je teško da izgovorim ispravno, bez obzira što znam kako je ispravno.

Po zanimanju ste tehnolog. Koliko je bilo teško naći posao u Srbiji kao Kipranin?
– Skoro neizvodljivo je bilo naći posao u struci u Srbiji. Rekli su mi da se ne nadam dok ne zaposle sve Jugoslovene. Tako je i bilo. Još kao student počeo sam da predajem grčki u vašoj zemlji jer nisam imao nikoga da finansira moje studije i život ovde, i tako sam malo po malo došao do zvanja profesora grčkog jezika.

Već godinama unazad predajete grčki jezik u Novom Sadu, kako na fakultetu, tako i kroz individualne časove. Koji sistem rada sa učenicima primenjujete?
– Svaki učenik je individua za sebe. Ne može se na isti način raditi sa svima. Najbitniji u grčkom jeziku su gramatika i melodija, jer ako izgovorite kako ne treba, ne akcentujete gde treba, neće zvučati kao grčki. Nakon što savladaju osnove, učenike učim kako Grci razmišljaju da bi se pravilno izražavali. To je od krucijalnog značaja, kao i da se na vreme počne učiti pravilno jer je najteži posao kod učenja grčkog jezika ispraviti pogrešno naučeno.

Zbog čega najčešće naši ljudi dolaze kod Vas da uče jezik i šta im najteže ide?
– Najčešće dolaze da ih spremam za polaganje kako bi dobili diplomu, zatim jer vole Grčku i žele da nauče jezik, a ima i devojaka koje dolaze zbog momka Grka. Odlučuju se za mene jer znaju da sam izuzetno strog i da će od mene poneti znanje. Tako sam upoznao i svoju sadašnju suprugu Mirjanu, došla je kod mene da uči grčki jezik i rodila se ljubav koja traje ceo život.

Koliko je po Vašem mišljenju kompleksan grčki jezik? Da li zbog toga učenici posustaju i prekidaju učenje?
– Grčki jezik je jedan od najbogatijih evropskih jezika. Bazira na logici, sve ima svoje zašto i kako. Učenik je prinuđen da misli i iz tog razloga onaj ko nauči grčki jezik istovremeno je nagrađen i sa višim nivoom inteligencije. Srbima kod učenja grčkog jezika najteže padaju način izgovaranja i akcentovanje. Ako neko vreme nisu pod mojim nadzorom počinju da izgovaraju grčki na srpski način i to onda više ne zvuči kao grčki. Često se dešava da učenici gube volju. Dolaze sa velikim motivom da nauče grčki jezik i kad steknu uvid u obim i vreme koje je potrebno da se savlada, odustaju. Očekuju da ja držim čarobni štapić i da će posle nekoliko časova kod mene naučiti jezik.

Imate 67 godina a duhom ste kao mladić. Koja je formula?
– Neprestano radim na sebi, kao mentalno, tako i fizički. Ne bavim se sportom ali bez bicikla ne mogu da zamislim dan. Takođe, mnogo volim da radim dok ovde u Srbiji ljudi više preferiraju druženja.

Kako provodite slobodno vreme?
– Slobodno vreme gotovo da nemam. Pored rada sa učenicima uvek sebi nađem posla. Iz hobija se bavim stolarijom, moj otac je bio čuveni majstor na Kipru, proizvodio je nameštaj za prvog kiparskog predsednika Makariosa III. On je hteo da ga ja nasledim, međutim mene tada stolarski poslovi nisu interesovali. I eto, sada mi je to hobi. Takođe proizvodim liker od aronije i slatko od oraha. Mimo navedenog, vreme provodim uglavnom sa porodicom i unucima.

Kako Vam se dopada sajt “Moj Kipar” i sve što autor radi po pitanju promocije Kipra na Balkanu?
– Sajt je fenomenalan, oduševljen sam. Da ne znam ko je autor pomislio bih da ga je neki Kiparnin napravio. Takvo vladanje materijom i generalno životom na Kipru je zaista neverovatno za nekoga ko nije rođen na ovom ostrvu.

I za kraj par reči o autoru ovog sajta kome ste bili profesor grčkog jezika?
– Milan je bio jedan od mojih najvrednijih učenika, sa takvom voljom koja se ne sreće često. Toliko sam usadio grčki jezik u njega da ga maltene bolje razume nego svoj maternji. (smeh) Pored svih obaveza nije me zaboravio, često me posećuje, priča mi šta ima novo na Kipru. Ostali smo dobri prijatelji.