Kipar je jedna od najpopularnijih turističkih destinacija u Sredozemlju koju godišnje poseti četiri miliona turista.
Duga letnja sezona, oko osam meseci – i preko 340 sunčanih dana svake godine, čini ovo ostrvo fenomenalnom destinacijom kako leti, tako i tokom čitave godine.
Kiparska Republika (zvanični naziv) je ostrvska država koja se nalazi u istočnom delu Sredozemnog (Mediteranskog) mora, na samo 75 km južno od Turske, 100 km zapadno od Sirije i 360 km severno od Egipta.
Po položaju može biti i evropska i afro-azijska zemlja. Geološki pripada Maloj Aziji sa kojom je u dalekoj prošlosti Kipar činio celinu.
Po veličini predstavlja treće ostrvo u Sredozemnom (Mediteranskom) moru (9.251 km²), posle Sicilije i Sardinije. Od istoka do zapada je dug oko 240 km, dok je širina od severa do juga oko 100 km.
Smatra se da naziv Kipar potiče od latinske reči “cuprum” što znači bakar. U antičko doba Kipar je bio poznat kao jedno od većih, ako ne i najvećih nalazišta bakra na Mediteranu. Takođe, jedna od teorija o nazivu vezuje se za grčku reč “kiparissi” što je u prevodu čempres.
Kipar je nezavisnost od Ujedinjenog Kraljevstva stekao 1960. godine, a od 1. maja 2004. član je Evropske unije.
Turska je 1974. izvršila invaziju na Kipar i okupirala značajne delove ostrva, što je hiljade kiparskih Grka i Turaka pretvorilo u izbeglice. Tada je došlo do uspostavljanja delimično autonomnog režima u okupiranim delovima na severu ostrva. Aktuelne nesuglasice su doprinele podeli ostrva na četiri dela: Kiparska Republika na jugu, Turska Republika Severni Kipar (koji priznaje samo Turska) na severu ostrva, Zelenu liniju Ujedinjenih nacija, koja deli ostrvo na dva dela i dve suverene baze, nad kojima je Ujedinjeno Kraljevstvo zadržala kontrolu nakon proglašenja nezavisnosti Kipra.
Zastava Kipra se od 16. avgusta 1960. godine sastoji od karte celog ostrva, sa dve maslinove grančice (simbol mira) na beloj podlozi (još jedan simbol mira). Kipar je do 2008. godine bio jedina zemlja na svetu koja na svojoj zastavi ima mapu države. Karta na zastavi je bakarne boje, što simbolizuje veliki broj rudnika bakra na ostrvu. Plave i crvene boje (boje grčke i turske zastave) su namerno izbegnute da bi zastava ostala “neutralna”.
Glavni grad Kipra je Nikozija (Lefkozija). To je ujedno i najveći grad na Kipru, a slede ga Limasol, Larnaka, Famagusta, Pafos i Kirenija.
Prema popisu s početka 2017. godine, Kipar ima 1.184.800 stanovnika. Etničku strukturu stanovništva čine 77% Grci, 18% Turci i 5% ostale etničke grupe (Jermeni, Maroniti…).
Zvanični jezici na Kipru su grčki (južni deo) i turski (severni deo). Čak 90% stanovništva Kipra govori engleski jezik.
Vremenska zona na Kipru (grčki deo) je +1 sat u odnosu na Srbiju. Krajem oktobra 2016. godine Kipar je postao ostrvo sa dve vremenske zone. U grčkom delu Kipra sat se krajem marta pomera za jedan unapred, dok se unazad vraća krajem oktobra. Turska je odlučila da ne primenjuje zimsko računanje vremena, pa krajem oktobra ne vraća kazaljke za jedan sat unazad. Prema tome, na ostrvu postoje dve vremenske zone tokom polovine godine.
Zvanična valuta na Kipru je evro od 1. januara 2008. godine (zamenio je dotadašnju kiparsku funtu). U severnom delu se koristi turska lira, ali se i evro prihvata kao valuta plaćanja.
Ovo malo ostrvo se odlikuje velikom istorijom i bogatom kulturom starom 10.000 godina, što ga čini jednom od najstarijih civilizacija na Mediteranu. Kao dokaz toga su mnogi muzeji, galerije i spomenici koji su ostali sačuvani.
