Običaji na tradicionalnim kiparskim venčanjima

Datum objave: 20.02.2021.

Iako su se mnoge tradicije vezano za venčanja na ostrvu izgubile, na Kipru je i dalje moguće uživati u običajima tradicionalnog venčanja, što je naročito izraženo u seoskim sredinama.

Venčanja se obično održavaju tokom proleća i jeseni kako bi se izbegle velike vrućine karakteristične za letnje mesece na Kipru.

Običaj da mlada donosi u kuću miraz je nekada bio regulisan zakonom. Prilikom stupanja u brak muškarac prelazi da živi kod supruge. Mladin otac gradi kuću i pre nego što će njihova mezimica stati pred oltar. Čak je pokazuju potencijalnom mladoženji, ne bi li on, opčinjen luksuzom, doneo sudbonosnu odluku. Iako običaji polako gube trku sa modernim shvatanjima, duboko su ukorenjeni među kiparskim Grcima.

Svadbe su uglavnom raskošne i bajkovite. Zove se i po nekoliko hiljada ljudi. To je takođe deo tradicije da roditelji mladoženje i roditelji mlade pozovu sve svoje poznanike na svadbu, kako bi pomogli mladencima da krenu u novi život. Posle tradicionalnog venčanja u crkvi, sledi nekoliko sati čestitanja, kao i velika žurka sa ogromnim švedskim stolom i živom muzikom, a gosti daju paru novac i uživaju do sitnih sati.

Tradicionalna venčanja ne mogu početi bez muzike, u izvođenju lokalnih muzičara sa tradicionalnim instrumentima i pesmama sa duhovitim tekstovima. Muzičari se pridružuju nakon skupa svatova i običaj je da ta vesela kolona ljudi ide kroz ulice grada, uz propratni ples, koji najavljuje srećan događaj. To se deli sa ostalim stanovnicima mesta, do dolaska u crkvu. Slavlje je propraćeno velikim količinama hrane, pečenog mesa i vina, dok svi gosti igraju i pevaju do zalaska sunca, pa i kasnije.

Brak je veoma važna institucija na ostrvu, koja nažalost poslednjih godina, kao i svuda u svetu, prolazi kroz krizu. Učestao je broj razvoda, što je u poslednje vreme poprimilo drastične razmere. Dok je pre nekoliko godina Kipar po broju razvoda bio na dnu liste, posle ulaska u EU 2004. godine nalazi se na vrhu lestvice po broju razvoda u odnosu na populaciju.

Kako izgleda svadbeni dan na Kipru od jutra do večeri?

Na dan venčanja, kada je mlada obučena i spremna da krene na ceremoniju i dok muzičari sviraju i pevaju, njeni roditelji, deveruša i bliski prijatelji omotaju joj crveni šal oko struka i glave čime simbolizuju njeno devičanstvo.

Istovremeno, u mladoženjinoj kući se odvija „poslednje brijanje“ kada ga njegov kum brije u prisustvu porodice i prijatelja. Kum zatim oblači mladoženju dok muzičari pevaju i sviraju, a njegovi prijatelji i porodica omotavaju crvenu maramu oko struka mladoženje kao simbol njegove plodnosti. Mladoženja i njegova porodica i prijatelji se potom upućuju do mladine kuće i svi odlaze u crkvu.

Pre nego što uđu u crkvu, roditelji mlade je predaju mladoženji dok je on čeka sa buketom, da bi potom njih dvoje zajedno ušli u crkvu. Tokom ceremonije sveštenik daje paru „prosforu“, ceremonijalni hleb, da pojedu, i Komandariju, kiparsko crveno vino, da popiju, simbolizujući venčanje u Kani u Galileji, gde je Hristos blagoslovio brak i pretvorio vodu u vino.

Mladina deveruša stavlja na glavu neveste „stefanu“, svečanu traku tradicionalno izrađenu od lišća limuna, maslinovih grančica i vinove loze do zlata i dragulja, što simbolizuje Božji blagoslov; dok kum stavlja sličnu traku na glavu mladoženje.

Noseći stefanu, par razmenjuje burme tri puta pre nego što ih stavi na četvrti prst desne ruke onog drugog.

Potom par izvodi Isaijin ples. Sveštenik ih tri puta vodi oko stola na kome se nalaze Jevanđelje i Krst, dok kum i deveruša šetaju iza para držeći stefanu.

Sveštenik nastavlja da blagosilja par, skida stefanu i traži od Boga da im podari dug, srećan zajednički život i na kraju razdvaja ukrštene ruke para, pokazujući im da ih samo Bog može odvojiti jedno od drugog.

Dok izlaze iz crkve, mladenci nude gostima ušećerene bademe u obliku jajeta. Oblik jajeta predstavlja plodnost i novi život koji započinje brakom, dok njihova čvrsta tekstura simbolizuje izdržljivost večnog braka, a beli šećerni sloj predstavlja čistoću i slatkoću njihovog budućeg života. Bademi se nude u nedeljivom, neparnom broju, čime simbolizuju nedeljivost nove zajednice.

Svatovi konačno bacaju pirinač na par prilikom izlaska iz crkve, želeći im život pun sreće, prosperiteta i mnogo dece, a gosti sa mladencima prelaze na svadbeni prijem.

Na pola proslave, par izvodi svadbeni ples, nudeći svojim gostima priliku da prikače novac na odeću para, sa kojim mladenci treba da pokriju troškove venčanja i započnu bračni život bez dugova.