Besplatne ture na Kipru sa Jorgosom

Datum objave: 02.09.2019.

Ono što je meni Kipar, njemu je Srbija. Toliko je zavoleo našu zemlju da je srpski jezik naučio skoro kao maternji, iako je skroman i izvinjava se za greške u pisanju kojih gotovo i da nema. Ne samo da ih nema nego je šokantno da pored savršene gramatike, pravopisa i sklopova rečenica, on srpski piše našim pismom, ćirilicom. Od nedavno za sve zainteresovane organizuje BESPLATNE ture i obilaske na svom ostrvu, Kipru. On je Jorgos Irodotu, ima 29 godina, ima svoj stav, a u narednim redovima vam otkrivam ko je ovaj momak, kako se rodila ljubav prema Srbiji, šta ga veže za našu zemlju i kako da sa njim upoznate prelepi Kipar iz autentičnog ugla.

– Prvenstveno, Milane, voleo bih da ti se zahvalim što si mi pružio priliku da se predstavim srpskom narodu preko tvog sajta. Rođen sam u selu Evrihu, oko 50 kilometara jugozapadno od Nikozije. Po profesiji sam molekularni biolog i radim u laboratoriji jedne neprofitne organizacije za dijagnozu leukemije i drugih vrsta rakova. Takođe, od 2012. godine sam urednik Fejsbuk stranice “Naučite Grčki”, koja nudi besplatne lekcije grčkog jezika u blogu pod istim nazivom.

Sa Srbijom se upoznao najpre preko Interneta. Vrlo brzo je otkrio da postoji veza između našeg i grčkog naroda, a s obzirom da je pasionirani ljubitelj istorije, studiozno se posvetio istraživanju istorije srpskog naroda.

– Da budem iskren, ja sam za Srbiju i srpski narod saznao uglavnom preko Interneta. Kada sam video sa koliko ljubavi Srbi na Fejsbuk stranicama i grupama pišu o Grčkoj i nama Grcima, to mi je privuklo pažnju i odlučio sam da saznam više o srpskoj istoriji i kulturi. Konačno sam otkrio jake bratske veze koje postoje između naših naroda kroz vekove. Žao mi što grčke školske knjige iz istorije jako malo pišu o našim zajedničkim borbama i o našim prijateljskim odnosima. Na primer, ja da nisam pročitao neke vaše knjige iz istorije, nikada ne bih saznao da su Srbi boravili na Krfu godinu dana tokom Prvog svetskog rata. To je zaista žalosno.

Jorgosu bi svaki stranac koji želi da nauči srpski jezik imao na čemu da zavidi. Kaže da su dobitna kombinacija za učenje nekog stranog jezika lekcije na Internetu i razgovor sa lokalcima. Najteži su mu bili, pogađajte, padeži, kojih mi imamo sedam za razliku od grčkih četiri.

– Srpski sam naučio samostalno, kod kuće, preko lekcija na Internetu, kao i u razgovorima sa ljudima i prijateljima tokom boravka u Srbiji – kad god sam imao priliku da turistički posetim vašu zemlju. Znam da ga ne govorim tečno i izvinjavam se zbog toga, ali trudim se da se što pravilnije izražavam i pišem. Takođe, uvek se trudim da pišem na ćirilici, ukoliko mi tastatura to dozvoljava. 🙂 Bilo je dosta teško na početku, jer je slovenski jezik i nije baziran ni na jednom latinskom, ali postalo je lakše čim sam osetio “duh” jezika. Najteže mi je bilo da savladam padeže. Mislim, još uvek mi je teško da ih shvatim, tako da ne mogu da kažem da sam ih skroz savladao.

Pored razgovora sa prijateljima iz naše zemlje, Jorgos mi je otkrio kroz koje naše knjige, serije, filmove i muziku uči srpski jezik i šta najviše ceni kod našeg naroda.

– Nedavno sam počeo da čitam knjigu “Istorija Republike Srpske”, koja je moja prva na ćirilici. Takođe, pratim srpske serije, kao što su “Vojna Akademija”, a ljubitelj sam srpskih filmova poput “Kad porastem biću Kengur”, “Žikina dinastija”, “Maratonci”, “Montevideo”, “Lepa sela lepo gore” itd. Naravno da slušam i srpsku muziku, ali sve osim turbofolka. Vlado Georgiev, Leksington Bend, Sergej Ćetković, Dženan Lončarević, Marija Šerifović, Bijelo Dugme i Riblja Čorba su samo neki od mojih najdražih srpskih pevača/pevačica i bendova. Ono što najviše cenim a vezano je za Srbiju… je naravno njen narod. Cenim vašu toplotu, vaše gostoprimstvo koje je isto toliko jako kao što je i naše, i naravno poštujem to što je srpski narod stao uz nas i borio se rame uz rame sa nama protiv zajedničkih neprijatelja.

Ljubav prema Srbiji krunisao je tako što je postao urednik Fejsbuk stranice “Naučite Grčki – Μάθετε Σερβικά”.

– Gđa Jelena, osnivač stranice, videla je da sam veliki obožavalac Srbije i da govorim srpski jezik, te mi je ponudila mesto urednika da bih joj pomogao sa pisanjem lekcija. Naravno, ja sam odmah pristao jer sam video da je odradila odličan posao i da su lekcije vrlo praktične za učenje grčkog jezika. Verovao sam u nju i znao sam da ćemo uspeti. Kad sam počeo da radim na stranici imali smo oko 200 članova, i korak po korak stigli smo do preko 9.000 članova danas zahvaljujući njenom divnom radu. Ponosan sam što smo to postigli kao obični ljudi a ne profesori grčkog jezika, i naravno sve smo to radili i radimo dobrovoljno, u slobodno vreme. Ona je potpuno samostalno naučila grčki jezik kao što sam ja srpski, zato nas dvoje najbolje znamo kako se najlakše uči jedan jezik ispočetka, bez ikakve stručne pomoći.

Jorgos je nedavno počeo da organizuje BESPLATNE ture na Kipru za turiste, a za koje se možete prijaviti i detaljnije informisati putem Fejsbuk stranice Free Cyprus Tours.

– Pored nauke volim istoriju, umetnost i kulturu, kao i da upoznajem ljude iz različitih zemalja. Iz tog razloga, razmislio sam i odlučio da počnem da pružam besplatne ture na svom ostrvu, kako bih podelio znanja sa strancima koji su ljubitelji grčke istorije i kulture. Znam da, uglavnom zbog finansijskih razloga, Kipar trenutno nije najpopularnija destinacija srpskih turista, alo ipak bih voleo da dam svoj mali doprinos jer ovde živim. Verujte mi, niko ne zna bolje od jednog lokalca šta obići, šta vredi videti, gde jesti, kako doživeti to autentično, lokalno iskustvo. Odrastao sam na selu, gde su ljudske veze jače, iskrenije i čistije, naučio sam o grčkom gostoprimstvu iz prve ruke, i sada želim da pokažem naše gostoprimstvo drugim ljudima iz inostranstva kako bih promovisao pravo lice našeg naroda. I stvarno bih ih svuda vozio, na moju finansijsku štetu naravno, ali to nije bitno. Bitno je da uživaju i da imaju nešto lepo da pričaju o Kipru i o “Jorgosu” (o grčkom narodu Kipra, u stvari) kad se budu vratili nazad kući.

Danas Jorgos ima jake veze sa Srbijom u kojoj je bio više puta nego u Grčkoj. Kada mi je opisao kakav osećaj ima kada sleti na beogradski aerodrom shvatio sam koliko su naše ljubavi prema dvema zemljama slične.

– Prvi put sam bio u Srbiji 2009. godine i tada sam upoznao svog kuma, čiju sam ćerku kasnije krstio. Svaki put kada sletim u Beograd, na licu bukvalno imam nacrtan blesavi osmeh, kao neki ludak. Istovremeno, adrenalin mi teče kroz vene i jedva čekam da siđem, vidim i zagrlim voljenu kumicu i najdraže kumove. Prvenstveno dolazim u Srbiju zbog njih, a onda i zbog vaše lepe države, koja je mom srcu draga kao da mi je druga otadžbina. Pored Kipra i Grčke, ne bih ratovao ni za jednu drugu zemlju na svetu, osim za Srbiju. Srbija je naša jedina prijateljska zemlja i ne daj Bože da nestane sa Balkana, ostali bismo sami među neprijateljima. Ne smemo neprijateljima da je prodamo jer se varamo ako mislimo da će ikada prestati da traže više nego što su uzeli. Kosovo je Srbija i nije na prodaju! Ne damo ga bre!

Istina je da sam više puta putovao u Srbiju umesto u Grčku. Zbog finansijskih razloga morao sam da izaberem između Srbije i Grčke, jer nisam mogao putovati više puta godišnje. Zato je iz ličnih razloga Srbija uvek bila na prvom mestu. Nadam se da ću Grčkoj to nadoknaditi jednog dana. Sad u septembru putujem na Krf, a u oktobru idem u Atinu, prvi put u životu. U Atini ću konačno upoznati gđu Jelenu, i biće to naš prvi susret otkad smo počeli da sarađujemo oko “Naučite Grčki”. Jedva čekam, već sam uzbuđen zbog toga.

Kumstva koja je ostvario u Srbiji za Jorgosa su svetinja.

– Najdraži dani provedeni u Srbiji su mi dan kad sam krstio svoju Anju i dan kad sam venčao svog kuma Jovana. Nikad neću zaboraviti kada mi je pop dozvolio da tokom krštenja otpevam “Simbol Vere” na grčkom, jer ga nisam znao na srpskom. To je bio poseban trenutak za mene i mogu reći da sam se naježio jer sam baš u tom trenutku osetio da smo možda dva naroda ali sa jednom dušom.

Jorgos je rođen na selu koje je i te kako uticalo na formiranje pravih vrednosti kod njega, a dokaz je njegov životni poziv i cilj da pomaže ljudima.

– Kao što sam i ranije spomenuo, rođen sam u Evrihu. Moja majka je izbeglica sa sela Larnakas tis Lapitu, koje se nalazi na planini Pendadaktilos, oblast Kirenije. Došli su u slobodni deo Kipra 1974. godine čim je krenula turska invazija i ostavili su sve za sobom. Moje selo je malo, ima oko 400 stanovnika. Zbog toga su ljudske veze bile iskrenije i humanije kod nas, nego da smo živeli u gradu. Sa drugarima iz sela sam odrastao od vrtića do osamnaeste godine. Čak smo i vojni rok služili zajedno. Moj kraj je mnogo miran, okružen prirodom i pravo je mesto za porodične ljude koji posvećuju najviše vremena svojoj deci. Uvek se vraćam svom rodnom kraju, svom selu, i tamo imam sav mir ovog sveta. Nekako pored svoje porodice osećam kao da se vraćam u detinjstvo i to me najviše smiruje. Moj životni cilj je da učinim dobro nemoćnim ljudima i ljudima sa potrebama, da nastavim da radim u struci koju volim, da mi “Free Cyprus Tours” pomogne da upoznam nove ljude, tj. nove prijatelje, i da odvojim dovoljno novca da bih proputovao svet i da bih se na kraju smirio negde na Siciliji sa svojim psom i možda konjem.

Trenutno živi i radi u Nikoziji za koju sam stekao utisak da nema puno toga zanimljivog da ponudi turistima. Jorgos se ne slaže sa mnom.

– Ne slažem se baš sa tim. Sigurno Nikozija nije moj omiljeni kiparski grad, ali verujem da ima dosta da ponudi turistima. Nikozija je karakterističan blend civilizacija i kultura sa istoka i zapada. Šetajući po uličicama starog grada, mogu da se otkriju tajne njegove prošlosti. Grčke i jermenske pravoslavne crkvice, katolički hramovi, sinagoge, džamije i venecijanski zidovi su svedoci različitih epoha naše bogate istorije. Turisti mogu da probaju razna jela po brojnim restoranima. Postoje grčki, libanski, jermenski i sirijski lokali za svačiji ukus. Ovaj grad takođe ima mnogo zanimljivih muzeja. Arheološki muzej Kipra, Muzej Narodne Umetnosti, Kuća Hadžijeorgakisa Kornesiosa, Muzej Borbe (posvećen ratu ’55-’59 godine), Galerija i Muzej Levendisa i Fondacija Arhiepiskopa Makariosa III su samo neki od njih. Za ljubitelje kulture, postoje galerija i teatri sa redovnim predstavama, kao i koncerti i muzički događaji. Ovo je samo u slobodnoj polovini Nikozije, jer nažalost drugu polovinu su okupirali Turci. Nikozija je posebna još i zbog toga što je poslednje podeljena prestonica u Evropi. To je nešto što deli sa Kosovskom Mitrovicom.

Predrasude o Kipru su vezane upravo za aspekt podele ostrva.

– Dosta ljudi me pita da li postoje problemi sa Turcima, tj. sa turskom vojskom. Iskreno, oni su naoružani i uvek spremni za akciju. Nikad se ne može znati na čemu ste sa njima, niti im možete verovati. Od 1974. godine nije bilo slučaja otvorenog rata ili agresije, sem pojedinskih događaja, zato stranci koji bi voleli da nas posete ne treba da brinu o tome. Kipar je jedna iz najbezbednijih država u Evropi.

Kiprani su po mentalitetu dosta slični našem narodu, ali na jedno još nikako nisam uspeo da naviknem – nikada ne dozvoljavaju da platite račun kada odete sa njima u restoran, kafić… Jorgos mi je to potvrdio.

– Kiprani, kao malo društvo, su vrlo topli i gostoljubivi. Za vreme ručka nema šanse da vas ne nateraju da sednete sa njima da ručate zajedno. Čak i kad ste potpuno siti, teraće vas da jedete još. Posebno kad ste za istim stolom sa mnom i mojom majkom. Takođe, vole da časte i prosto nemojte ni da pokušavate da platite račun. Ljute se oko toga i vređaju, kao i većina Grka. Ljudi su otvorenog srca, meraklije i veseli, koji će lako da podele sa vama svoje životne priče, ali tek kada im postanete dragi. Ljubazni su i uvek su spremni da vam pruže svoju pomoć. Skoro svi govore engleski odlično, posebno zbog toga što je to obavezan jezik da biste se zaposlili na ostrvu.

Jorgos je momak sa stavom i svestan je da to ima svoju cenu.

– Imati svoj stav nije lako. To vas nekada udaljava od ostalih ljudi i ostanete sami, ali bitno je da verujete u svoje vrednosti i principe, kao i u svoje ciljeve. Takođe, sa stavom dolaze i neprijatelji, ali čovek koji nema neprijatelja, nema ni svoj stav. Nema smisla imati principe ako ćete ih prvom prilikom prodati da biste postali široko prihvaćeni u društvu. Idealizam nije za bilo koga. Ja sam davno izabrao svoj put i odlučio sam da ću biti sam u svojoj borbi, a to je sasvim u redu. To je moja medalja koju nosim ponosno. Idealisti su po prirodi usamljeni ljudi, koji se bore za sve u šta veruju čak iako su svesni da ovom svetu nema spasa. Ja sam ovu “ulogu” zavoleo i oduvek sam bio “vuk samotnjak”, ali nikada neću odustati.

Za kraj, Jorgos nam je preporučio tri mesta na Kipru koja nisu poznata među turistima a zaslužuju da im se posveti pažnja.

– Manje-više, sva mesta na Kipru su do sada otkrivena i poznata turistima. Ja bih izabrao poluostrvo Akamas sa divnim plažama i njegovom netaknutom prirodom, sela Lefkara, Kato Dris, Fikardu, Lofu i Kakopetrija, koja su najbolji primeri narodne, kiparske arhitekture, i sela planinske oblasti Limasola gde se pravi komandarija, vino sa najstarijim imenom na svetu, a koje se proizvodi samo na Kipru. Dodao bih još da bi turisti treba da idu na turu koja organizuje posetu proizvođačima halumija i tako iz prve ruke vide postupak proizvodnje i probaju neke naše lokalne proizvode.

Pet kratkih pitanja

Prva asocijacija kada neko spomene Srbiju?
– Moji kumovi, trobojka sa dvoglavnim orlom i tri prsta.

Omiljena mesta u Srbiji?
– Volim Beograd jer sam u tom gradu stvorio svoje prve uspomene iz Srbije. Volim Kalemegdan i pogled ka Dunavu i Savi, kao i Zemun sa svojim boemskim duhom. Uživam u šetnji pored Dunava pokraj Zemunskog keja. Pored toga, volim i Novi Sad i predivan pogled sa Petrovaradina.

Omiljena hrana u Srbiji?
– Ćevapi sa kajmakom i pasulj.

Preporuči nam tri restorana sa Kipra gde je hrana odlična a cene pristupačne.
– “Hrisantis” u Kakopetriji, “Musikos” u Sotiri i “Psaropulos” za ribu i morske plodove u Lačiju.

Koga od grčkih pevača/pevačica najviše voliš da slušaš privatno?
– Sve zavisi od mog raspoloženja, ali najviše volim da slušam Mihalisa Hadžijanisa, posebno njegove stare pesme.