20 razloga zašto je na Kipar najbolje otići zimi
Datum objave:
Imam jedno pitanje za vas. Kada neko pomene Kipar, šta vam prvo padne napamet? Čast izuzecima, ali siguran sam da su većini prva asocijacija rajske plaže i dugo leto. A ako vam kažem da je Kipar mnogo više od toga, možda se i nećete složiti. Sve dok ne pročitate ovaj članak do kraja. U narednim redovima vam otkrivam zašto smatram da je Kipar najbolje posetiti zimi.
Savršena temperatura od oko 20 stepeni
Dnevne temperature na Kipru u toku zime kreću se oko dvadesetog podeoka, a neretko se dešava da dosegnu i 22-23°C. Prave prolećne. Ovo naročito važi za decembar. S druge strane, jutarnje temperature ne padaju ispod 10 stepeni. Prema tome, u toku dana će vam uglavnom biti dovoljna majica kratkih rukava, a uveče prolećna jakna. Zaboravite na debele zimske jakne ako se odlučite da Kipar posetite onda kada je u vašoj zemlji prava zima.
Zime na Kipru su toplije nego bilo gde u Evropi!
Mnogo sunca, malo padavina
Kipar važi za svetskog rekordera kada je u pitanju broj sunčanih dana godišnje. Čak 340! Samim tim, mala je verovatnoća da ćete imati mnogo kišnih dana za koji god termin da se odlučite. Prosečan broj kišnih dana u decembru je 6, u januaru 8, u februaru 6, a u martu 5. Dakle, to je samo prosek. Ne mora uopšte da znači da ćete biti žrtve statistike.
Ko kaže da nema dodira sa morem?
Iako temperatura mora nije prijatna za kupanje tokom zimskog perioda, noge se neće složiti sa tim. Budite sigurni da kada god otputujete na Kipar od decembra do aprila, moći ćete da prošetate vodom. Siguran sam da će vam to toliko prijati da ćete imati utisak da ste došli na letovanje. Sunce na Kipru nikada ne uzima godišnji odmor, tako da se sunčanje i “nabacivanje” najidealnijeg tena (koji ne spada lako) podrazumevaju. Vodite računa da to što je temperatura 18 stepeni ne znači i da ne možete izgoreti. Ko ne veruje neka proba da bude na suncu nekoliko sati.
Plaže su “prazne”
Krajem decembra mi se dogodila situacija da sam na većini plaži na koje sam svratio bio bukvalno jedini “turista”. Nigde žive duše. Nema suncobrana, ležaljki, peškira… Neopisiv osećaj.
Boja mora je lepša nego ikada
Uz dužno poštovanje prema letu, boja mora na Kipru je lepša zimi. Neuporedivo. Nestvarno plava u mnoštvo nijansi, kristalno čista i prozirna kao nikada.
Priroda je u punom cvatu
Već od novembra flora na Kipru počinje da se budi i oporavlja od sušnih letnjih meseci. U decembru je ponovo zeleno sve što je bilo žuto i golo i to traje do početka letnje sezone. Kao kod nas april i maj.
Voće i dalje sazreva
Možda će vam zvučati neverovatno, ali je činjenica. Na Kipru u toku zime sazrevaju plodovi banana (Pafos), narandži, limuna i mandarina. Nešto ranije, na jesen, aktuelni su mango, nar i guava. Kad god se odlučite da posetite Afroditino ostrvo, biće to sezona nekog od voća.
Pink flamingosi – šarmantni domaćini
Čim nastupi novembar i Slano jezero počne da se puni vodom (leti je isušeno), Kipar postaje stanište za migratorne vrste ptica među kojima su najbrojniji roze flamingosi. Na hiljade ovih šarmantnih ptica naseljavaju Slano jezero u Larnaki i Limasolu, i tu ostaju do marta. Roze flamingosi će verovatno biti prvo što ćete sresti ako slećete na aerodrom u Larnaki, budući da se neposredno do istog nalazi Slano jezero, podeljeno na dva dela.
Kipar zimi nema mnogo turista
Prednost putovanja na Kipar zimi u odnosu na leto je što je broj turista 5-8 puta manji. Zaboravite na gužve koje srećete na svakom koraku tokom sezone – na plažama, u saobraćaju (javnom prevozu), hotelima, kulturno-istorijskim atrakcijama, zabavnim sadržajima…
Gradovi ne spavaju
Iako je turizam glavna privredna grana na Kipru, to ne znači da su tokom zime gradovi prazni, naročito ne Limasol, Larnaka, Pafos i Nikozija. Aja Napu, koja je izrazito turističko mesto, zimi zovu “grad duhova” koji spava i priprema se za sezonu koja predstoji. Često u tome i jeste draž jer sam na nekoliko najlepših plaži ostrva (koje su smeštene ovde) bio bukvalno sam. Sunce, pesak, more, zvuk talasa i vi. Ima li nešto lepše?
Avio karte su jeftinije
Van letnje sezone cene avio karata su nekoliko puta povoljnije, a kreću se u rasponu od 30 EUR do 100 EUR (povratni let), a sve to u zavisnosti od termina za koji se odlučite i koliko ranije kupite avio kartu. Ja sam uglavnom povratnu avio kartu za boravak na Kipru u zimskim mesecima plaćao oko 50 EUR.
Hoteli i restorani su i dalje otvoreni
Iako ne svi, veliki broj hotela i restorana su otvoreni za goste i tokom “vansezonskih” meseci. Ovo nije slučaj za Aja Napu i Protaras, međutim i u njima postoje hoteli, apartmani i restorani koji rade i tokom zimskog perioda.
Cene su niže
Iako je ovo potpuno logično, važno je napomenuti i da su u ovom periodu niže cene hotelskog i apartmanskog smeštaja, rentiranja automobila, obroka u restoranima… tako da ćete sebi moći da priuštite fenomenalno putovanje za neuporedivo manju sumu novca nego što biste da idete u letnjoj sezoni.
Ekskurzije i tematske ture postoje i tokom zime
Mada u dosta manjem obimu, ekskurzije za obilazak ostrva se organizuju i zimi. Važno je da proverite koje agencije nude svoje usluge u toku vansezonskog perioda, kao i da li su polasci uslovljeni minimalnim brojem prijavljenih putnika. “Larnaka Tourism Board” od 1. novembra do 30. aprila nudi besplatne dnevne ekskurzije vezane za ovaj grad: posmatranje ptica, proizvodnja korpi (ponedeljkom), poseta Parku kamila u Mazotosu (utorkom), “Larnaka nekada i sada” – dvosatna šetnja kroz grad sa vodičem (sredom), tradicionalni dan u selu Athienou – poseta vodenici i proizvodnji čuvenog halumi sira (četvrtkom), poseta tvrđavi (petkom), obilazak tradicionalnih kiparskih sela (subotom). Opširnije ovde.
Planinarenje i skijanje
Iako i dalje nova destinacija za sportove ove vrste, Kipar ima sve elemente lokacije pogodne za planinarenje, penjanje i orijentaciju, i to sve zahvaljujući svojim povoljnim vremenskim uslovima, složenim vrstama stena i kvalitetu i raznolikosti planinskih ruti (tradicionalne i sportske).
Iako mediteransko ostrvo, verovali ili ne, na Kipru možete i da skijate. Planina Trodos nalazi se u središnjem delu ostrva, na svega 40-ak kilometara od mora, leži na 1951 m nadmorske visine i kao takva pogodna je za razvoj zimskih sportova. Na planini postoji ski centar koji je otvoren u zimskim mesecima (januar-april), a okviru njega četiri ski lifta i osam alpskih skijaških staza. Najbolji mesec za skijanje na Trodosu je februar, a skijašku opremu možete iznajmiti u nekom od klubova.
Šetnja
Najbolji način da zaista upoznamo neko mesto jeste da pešačimo istim. I uprkos svojoj veličini, Kipar inkapsulira 10.000 godina u svojoj prirodnoj okolini i različitim pejzažima koji su kao stvoreni za istraživanje.
Zahvaljujući povoljnoj klimi tokom cele godine i jasnim znakovima za puteve i prirodne staze, svaki krajolik ostrva je lako dostupan i nudi mnoštvo mogućnosti za putovanje kroz prirodu, istoriju i kulturu.
Postoje ukupno 52 označene pešačke staze koje ističu predivne predele i snažan mediteranski karakter ostrva. Šetajući ovim stazama možete videti riznicu raznolike faune i flore, kao i ostatke rudarske baštine ostrva i druge zanimljive spomenike.
Istraživanje ostrva i obilazak sela
Istraživanje ostrva, upoznavanje sa tradicijom, kulturno-istorijskim spomenicima i muzejima, manastirima, gradovima, ruralnim područjima, lokalnim stanovništvom, kuhinjom… najlepše je upravo u periodu kada nisu visoke temperature i kada na ostrvu nema mnogo turista.
Poseta Nikoziji
S obzirom da se nalazi u unutrašnjosti ostrva, bez izalaza na otvoreno more, Nikoziju leti karakteriše pravi toplotni pakao. Iz tog razloga zimski period je idealan da se poseti jedini podeljeni glavni grad na svetu. Južni deo grada je sofisticiran, sa prelepim bulevarima i predstavlja svojevrstan miks modernih i starih građevina. Severna Nikozija je zadržala svoj stari šarm i malo se promenila od kako je grad podeljen 1974. godine. Jedan od punktova koji se nalazi u Nikoziji otvoren je za nesmetano prelaženje iz jednog dela grada u drugi. Prelazak je mahom predviđen za turiste.
Praznici
Poseban je doživljaj provesti praznike poput Božića, Nove godine i Uskrsa na Kipru. Tokom ovih važnih dana u godini upoznaćete se sa tradicijom i običajima Kiprana vezano za iste, uživati u duhu slavlja. Sunce, more, Deda Mraz pored stabla zrelih pomorandži, jelke i dekoracije na sve strane, buđenje uz “Jingle Bells” – kraj decembra koji će mi zauvek ostati u sećanju.
Karneval u Limasolu
Svake godine, tačno 50 dana pred pravoslavni Uskrs (koji inače slave i Kiprani), u Limasolu se održava veliki karneval za koji kažu da je najveći posle onog u brazilskom Rio de Žaneiru. Tačnije, tog dana je završni defile kada kroz glavne ulice Limasola (naročito Arch. Makarios III Avenue) prodefiluje preko 50.000 ljudi, takmičeći se ko će imati bolji i kreativniji kostim i masku.
Jedan od najvećih događaja u Evropi poziva vas da prisustvujete završnoj smotri 10. marta 2019. i ponesete sa sobom iskustvo za pamćenje!
Kipar je među pet najsigurnijih zemalja na svetu
Prema istraživanjima uglednog web sajta ValuePenguin, Kipar je jedna od najsigurnijih zemalja na planeti! Od 107 država koje pružaju dovoljno podataka za obavljanje studije najbezbednijih država na svetu, Kipar se nalazi na visokom petom mestu! Još je fascinantnija činjenica da se Kipar nalazi na prvom mestu na svetu po sigurnosti kada su u pitanju zemlje do pet miliona stanovnika.
Treba li vam još razloga? 🙂
2 komentara
Molim vas da mi pojasnite da li Kipar spada u grupu EU zemalja gde vazi pravilo da ja sa srpskim pasosem mogu boraviti samo 90 dana, tj da li se mojih 80 dana u Norveskoj (jun, jul, avgust 2024) sabira sa recimo 50 dana u Kipru koje planiram uskoro. Ne bih da prekrsim pravila, ali nege sam procitala da se ne sabira….Hvala unapred.
Pravilo „90 dana u okviru 180 dana“ određuje koliko vremena državljanin zemlje van Evropske unije (npr. Srbije) može provesti u šengenskom prostoru bez vize. Ova pravila primenjuju se za većinu zemalja Evropske unije (osim Velike Britanije, Irske, Bugarske, Rumunije, Hrvatske i KIPRA).
Evo detaljnog objašnjenja kako se ovo pravilo računa:
Period od 180 dana: Prvo, treba da zamisliš tekući period od 180 dana koji se „kotrlja“ unazad od dana kada planiraš ulazak ili boravak u šengenskom prostoru. Svaki put kada ulaziš u Šengen, proverava se koliko si već bio u ovom prostoru u prethodnih 180 dana.
Maksimalno 90 dana: Unutar tih 180 dana, imaš pravo da boraviš najviše 90 dana bez vize. To znači da možeš ulaziti i izlaziti iz šengenskog prostora više puta, sve dok ukupno vreme boravka ne pređe 90 dana.
Računanje boravka: Da bi pratio svoj boravak, svakodnevno se vraćaš unazad 180 dana i računaš sve dane koje si proveo u šengenskom prostoru. Ako je ukupan broj dana koje si proveo u Šengenu manji od 90 u tom periodu, možeš slobodno ponovo da uđeš.
Primer: Ako si ušao u Šengen 1. januara i ostao do 30. januara (30 dana), zatim si se vratio u Srbiju i ponovo ušao u Šengen 1. marta, možeš ostati najviše još 60 dana do kraja tekućeg perioda od 180 dana. U svakom trenutku, preostali broj dana boravka zavisi od ukupnog broja dana provedenih u Šengenu u prethodnih 180 dana.
Alat za izračunavanje: Postoje online kalkulatori (npr. Schengen Visa Calculator) koji ti mogu pomoći da tačno izračunaš preostale dane u šengenskom prostoru, na osnovu datuma ulaska i izlaska.
Napomene:
Brojanja dana: Svaki dan kada uđeš i izađeš iz šengenskog prostora se računa kao dan boravka, bez obzira na to koliko sati si proveo u tom danu.
Šengenske zemlje: Pravilo važi za sve zemlje u šengenskom prostoru, koje uključuju većinu članica EU i nekoliko van EU (npr. Norveška, Island, Švajcarska).
Booking.com
Poslednje objave
Moji putopisi
Kategorije
Newsletter