Putovanje na Kipar – Reset u Afroditinom zagrljaju

Datum objave: 01.08.2018.

Neki od vas su možda već pročitali prethodna dva putopisa na temu Kipra koja sam napisao za blog “RIO – Priče sa putovanja” mog velikog prijatelja Roberta Dacešina:

Kipar – čudesno “parče” Mediterana na raskrsnici Evrope, Azije i Afrike
Kipar – Magija kojoj se vraćam ponovo i ponovo

Od tada do danas sam nanizao još četiri putovanja ka Afroditinom ostrvu i ostao vam dužan mnogo toga zanimljivog i značajnog u vezi sa lokacijama koje nisam prošao u prva dva. Siguran sam da će to biti dovoljno da prelomite (ako već niste) i uputite se ka jednoj od najpopularnijih turističkih destinacija u Sredozemlju, koju godišnje poseti preko četiri miliona turista.

Iako je plan bio da se treći nastavak putopisa pojavi kao prethodna dva, na bratskom sajtu “RIO – Priče sa putovanja”, nekako se sve više približavao datum pokretanja portala “Moj Kipar”, te sam odlučio da ga sačuvam upravo za ovaj sajt i meni izuzetno važan dan.

Ovog puta, akcenat će biti na Pafosu i novitetima vezanim za Aja Napu i Larnaku, dok vas u sledećem delu očekuju Limasol, planina Trodos, Protaras i Paralimni.

Velika tragedija koju sam doživeo početkom decembra 2017. godine bila je okidač moje odluke da neplanski rezervišem putovanje na Kipar za kraj decembra. Osetio sam da je pravi trenutak da se prvi put sâm uputim ka svom drugom domu očekivavši da ću tamo pronaći utehu, mir i snagu da još jači nastavim dalje. Nisam pogrešio.

I ovog puta, poput magneta, jeftina avionska karta Wizz-a “zalepila” se za mene. 20. decembar – 27. decembar, neverovatnih 50 EUR (povratna). Smeštaj van sezone je znantno povoljniji pa se dvokrevetni apartman ili hotel mogu naći i za manje od 200 EUR za sedam noćenja. S obzirom da se na Kipru više ne smatram turistom, nikada ne uzimam svih sedam noćenja u istom gradu. Najčešće ih rasporedim na dva ili tri.

Ovog puta odlučio sam se za Pafos, Larnaku i Aja Napu. Konačno ću da istražim Pafos koji me od prvog tročasovnog susreta 2014. godine mamio da se vratim. Osetio sam još tada neverovatni šarm i mistiku ovog grada, ali nisam očekivao da će me toliko oduševiti tokom tri fenomenalna dana koja sam proveo tamo. Temperature u Pafosu su u ovom delu godine idealne, 19-23°C.

Sleteo sam, naravno, na aerodrom u Larnaki gde me je po izlasku dočekao (par dana ranije rezervisan) shuttle prevoz Travel & Express, koji saobraća na svakih sat vremena. Najpre sam iz Larnake stigao do Limasola, gde sam imao vremena da popijem kafu u tradicionalnom kafiću u društvu starijih žitelja ovog grada. Potom je stigao novi prevoz koji je dovršio transfer do mog hotela “Daphne Hotel Apartments” u (Kato) Pafosu, smeštenog uz samu promenadu.

Izlazim iz automobila, udišem svež vazduh koji dopire sa mora i ponovo me obuzima osećaj kao da sam ovde bio nekoliko puta u prošlosti. Na brzinu sam se raspakovao i kao i uvek, krenuo da ispunjavam prvi dan lutanjem bez plana i cilja. Najdraži su mi oni prvi trenuci kad sednem na klupu pored mora i gledam u to beskrajno plavo prostranstvo koje vas poput sedativa resetuje za svega nekoliko minuta. Atmosferu su dodatno prazničnom (Kiprani slave Božić 25. decembra) učinili ukrasi koji su se mogli videti na skoro svakom koraku. U nastavku šetališta u Kato (Donjem) Pafosu su nizovi taverni, prodavaca sladoleda, luka i tvrđava, gde nas Mihalis Hadžijanis nije sačekao 2014. godine. 🙂 Odmah tu je i impozantan arheološki park na čijem ulazu je jasno istaknuto “Pafos 2017 – European Capital of Culture”.

Arheološki park je jedno od najvažnijih i najvećih arheoloških nalazišta na Kipru, koje se od 1980. godine nalazi pod zaštitom UNESCO-a. Sastoji se iz četiri ogromne rimske vile (kuće Dionisija, Tezusa, Eona i Orfeja), amfiteatra, agore (Forum), teatra, Odeona, svetionika, katakombi, kupatila, bazilike, crkve… Podovi vila pokriveni su spektakularnim mozaicima, od kojih neki prikazuju kako se bogovi i smrtnici napijaju do besvesti, što govori da je Kipar bio ekstremno bogato ostrvo i da je hedonizam bio sveprisutan. Ulaznica za arheološki park iznosi 4,50 EUR.

Široko prostranstvo arheološkog parka naslanja se na šetalište pored mora i predivan beli svetionik ispod kojeg se nalazi amfiteatar. Nastavljam da pešačim uz more, da se divim nestvarnim palmama, a za sobom ostavljam jednu po jednu plažu. Kada sam posle višekilometarske šetnje odlučio da se vratim, ugledao sam “Kings Avenue Mall”, impresivan tržni centar koji se nalazi u srcu Pafosa, na idealnoj lokaciji kako za lokalno stanovništvo, tako i za turiste. Reklama “Cinnabon” presudila je da uđem. Cinnabon je najukusnije i najmekanije slatko pecivo sa cimetom koje sam ikada jeo. Dok polako nestaje sa vašeg tanjira, obuzima vas nirvana. Često mi se smeju kada to kažem, a onda se u moje reči uvere svi oni koje sam odveo u neku od njihovih objekata na Kipru (Pafos, Limasol i Nikozija) ili u Grčkoj. Cinnabon je jednostavno MUST za sladokusce i ljubitelje cimeta.

Polako pada noć, koristim i poslednje atome snage da se vratim nazad u smeštaj (let je bio u šest časova ujutru) i nailazim na još jedan kulinarski masterpiece duž Apostolou Pavlou Ave – pekara “Zorbas”. Najbolja pekara ikada. U oko 20-ak zemalja koliko sam obišao bolje nije bilo, ni blizu. Svi oni koji su probali pecivo u njoj, znaju o čemu pričam. Da li ste nekad pomislili da ćete sedam dana provesti na suvoj hrani i kolačima, bez da uzmete nešto na kašiku? Ja nikada. E, to se skoro pa dogodilo mojim saputnicima i meni nakon što smo prvi dan ušli u “Zorbas”. Pecivo je toliko ukusno da smo čak imali i izjave tipa “Jedva čekam jutro da naručim Bacon & Cheese kroasan i popijem najlepši ceđeni sok od pomorandže”, koji takođe prave u ovoj pekari, a mimo toga i ogroman broj vrsta kolača, torti i sladoleda. Osećaj kada izađete i “patite” jer ste možda trebali nešto drugo da odaberete da probate. Sećam se da sam prošle godine za Uskrs sa prijateljem bio u Zorbasu, zaneli smo se i kada nam je kasirka saopštila iznos računa samo mi je rekao: “Marijanac, crko dabogda, ja u životu u pekari nisam potrošio ovoliko novca u jednoj kupovini.” 😀 Krive su bile flaune, tradicionalno kiparsko uskršnje pecivo koje se uglavnom pravi od testa u koje se dodaju sir, suvo grožđe, nana i semenke susama, iako postoje i druge varijacije. Skupo je iz razloga što je pretežni sastojak sir.

Ok, do sada ste već primetili da volim da uživam u dobroj i ukusnoj hrani (koja možda nije zdrava, ali… jednom se živi!), pa se izvinjavam ako sam malo preterao sa opisima, ali je zaista tako.

Dan drugi. Uzbuđenje je najveće do sada jer je program najobimniji i konačno odlazak na sever regije Pafos. Dan idealan, 22 stepena, potpuno vedro. U blizini hotela u kom sam odseo u Kato Pafosu nalazi se jedna od dve glavne autobuske stanice grada. Čekam liniju broj 615 za Coral Bay, najpopularniju i najbolje ocenjenu plažu na zapadu Kipra. Stanica je odmah tu uz plažu pa sam taman imao vremena za još jednu seansu sa morem i sitnim zlatnim peskom dok ne dođe autobus 648 za Polis Hristohus. Put ka ovom gradiću na severu ostavlja bez daha. Pogled na ceo Pafos i more u nekoliko nijansi plave boje. Sela i uske uličice sa takvim šarmom da sam u sebi par puta ponovio: “Bože, hvata ti što sam u ovom autobusu i na ovom mestu, baš sada”.

Na istom mestu gde me je autobus ostavio u Polisu sačekao sam i sledeći, broj 622, koji vodi direktno do Afroditinih kupatila, smeštenih 48 km severno od grada Pafosa. Sa ovog mesta na poluostrvu Akamas pružaju se spektakularni pejzaži i veličanstveni pogledi na zaliv. Veruje se da je na ovom romantičnom mestu na zapadu Kipra Afrodita koristila prirodna kupatila koja su oblikovale pećine, sa izvorom i bazenom u steni, kao i malim vodopadom ispod kojeg prodavci lubenica sa obližnjeg parkinga ponekad obilato rashlađuju svoj bostan.

Da ste na pravom mestu prepoznaćete po kapiji koja je ulaz u botaničku baštu, na koju se nastavljaju kupatila i Afroditine i Adonisove prirodne staze. U Afroditinim kupatilima je zabranjeno kupanje.

Istim autobusom (622) vraćam se ali ne do Polisa, već izlazim ranije u mestu Lači, kako bih video predivnu plažu i luku koja je po slikama obećavala. Paralelno sa lukom nalazi se niz restorana, taverni, kafića i suvenirnica. Plaža Lači nalazi se u neposrednoj blizini luke. Šljunkovita je, voda je kristalno čista, a u njenoj pozadini se ističe prelepa planina sa kojom prizor postaje nestvarniji. U poslednjih nekoliko godina, zbog sve više sadržaja, Lači je postao omiljeno mesto za zaustavljanje nakon grčkih ostrva i Turske.

Iz Lačija sam se pešice uputio nazad za Polis (gde treba da sačekam autobus za nazad). Duž celog puta nalaze se pešačka i biciklistička staza, a stabla zrelih pomorandži sreću se na svakom koraku.

Budući da sam stigao u Polis nešto ranije pre povratnog autobusa, imao sam vremena i da ga obiđem. Centar ovog tradicionalnog grada sa svojom interesantnom pešačkom zonom, arhitekturom, kafićima, restoranima i suvenirnicama je idealan za večernje druženje. Blizu gradskog trga nalazi se crkva Svetog Andronikosa sa freskama iz 16. veka.

Kao što ste mogli da zapazite, promenio sam šest autobusa ukupno. U takvim situacijama se isplati da kod vozača odmah kupite dnevnu kartu koja košta 5 EUR i dozvoljava neograničen broj vožnji tokom dana unutar regije. Dnevnu kartu koju kupite recimo u Pafosu, ne možete koristiti u Limasolu, Aja Napi… U svakom slučaju isplati se, a ja sam uštedeo 4 EUR taj dan. 🙂 Dobro obratite pažnju na vremensko uklapanje autobusa, ne saobraćaju svi često.

Program sledećeg dana obuhvatao je manastir Agios Neofitos, manastir mačaka, plantaže banana, Sae Caves i olupinu broda EDRO III.

Sa autobuske stanice kod luke u Kato Pafosu krenuo sam autobusom 618 ka glavnoj Karavella stanici, gde sam preseo u autobus 604 (za mesto Tala). Vozio sam se do poslednje stanice, a tu je čuveni manastir u steni, Agios Neofitos. Osnovao ga je monah i pisac Neofitos 1159. godine koji je živeo u njemu i umro 1219. godine. Glavna crkva manastira izgrađena je 200 godina nakon njegove smrti i posvećena je Bogorodici.

Na svega 600 m od manastira kada krenete da se vraćate putem kojim ste stigli, nalazi se Agios Neofitos manastir mačaka. Ovo je idealno mesto za sve ljubitelje mačaka i one koji žele da dodaju još jednu dimenziju svom boravku na Kipru. U pitanju je utočište za mačke koje vodi grupa volontera (većina njih su Britanci). Oni brinu o oko 800 divljih mačaka, koje su zlostavljane ili napuštene. Osnovni izvor finansiranja parka su donacije ljudi.

S obzirom da sam stigao u 10 ujutru bio sam prvi gost. Ljubazni vlasnici su me dočekali sa osmehom na licu i “Welcome to mad house”. Upitavši u šali jednu od Britanki, koja je među osnivačima, da li zna imena svih mačaka, ozbiljna je odgovorila: “Da, skoro svih 800”. I rekla je istinu. Zanemeo sam.

Pri samom ulasku u “mad house” spopalo me je na desetine mačaka željnih pažnje. Sva sreća pa je bilo vreme doručka, inače ko zna šta bi bilo. Obilazeći dvorište u kojem su na sve strane bile mačke primetio sam da me od svih samo jedna prati. Bila je toliko uporna i umiljata da mi je odmah prirasla k srcu. Nažalost, uskoro sam morao da se pozdravim i nastavim svoju ekspediciju.

Kao prethodnog dana, ponovo sam došao do Coral Bay gde sam sačekao autobus 616, koji je vodio ka Morskim pećinama (Sea Caves) i olupini broda EDRO III. Na osnovu Google offline mape procenio sam na kojoj stanici treba da izađem i krenuo u pohod. Tu me je dočekalo novo iznenađenje – plantaže banana na sve strane. Da mi je neko rekao da na Kipru rastu banane, pomislio bih da se šali sa mnom. Nisu one velike na koje smo navikli, već nešto manje, ali opet su me iznenadile. Iako su mi bile na izvol’te, bile su i potpuno zelene.

Da ne bude zabune, i u ovom delu Kipra postoje Morske pećine, kao što je to slučaj u Aja Napi, pred dolazak u Cavo (Cape) Greco. Svoj poen dajem upravo ovima iz oblasti Aja Nape.

U nastavku puta ka olupini broda prolazio sam pored prelepih kuća i vila što me je navelo na zaključak da je u pitanju luksuzni kraj u predgrađu Pafosa, istočno od mesta Peja (Peyia).

Posle 3 km pešačenja konačno sam ugledao 83 metra dugačak i nasukan brod EDRO III. Ovaj brod se nasukao tokom snažnog olujnog vremena 8. decembra 2011. godine. Nije poznato kako i da li će biti uklonjen sa stena, ali dok se to ne dogodi ne treba propustiti šansu da se ova olupina vidi iz blizine i fotografiše. Fantastičan prizor i u toku dana i pri zalasku sunca.

Sutradan mi je ostalo još malo vremena da provedem opušteno kraj mora u Pafosu, pre nego što se uputim ka Karavella stanici na kojoj ću sačekati autobus za Aja Napu. U jednom trenutku sam otvorio Instagram story i u neverici čitao nekoliko puta isti tekst sa plakata. Elena Paparizu (oni koji me poznaju znaju moje divljenje prema njoj) objavljuje da će večeras održati koncert u Larnaki na trgu, a ja treba da krenem za Aja Napu. Skraćujem putanju, javljam prijatelju iz Larnake da mi ostavi i za večeras jednu sobu. Kažem mu razlog, da Elena peva na trgu Pallas na šta će on: “Pa to ti je 50 m od mojih apartmana.” Inače, na ovom trgu postoji jedan Juice Bar gde stara baka, Kipranka, pravi sveže ceđene sokove. Čak 10 polovica pomorandži pred vama iscedi i dobijete pola litre nektara za svega 3 EUR. Često se, dok sam u Srbiji, setim njenih spretnih ruku i poželim da sam tamo. Stižem sat i po pre koncerta, na brzinu uzimam da pojedem pecivo iz Zorbasa (haha, opet), spremam se i zauzimam prvi red. Da li uopšte postoji slučajnost?! Srećna zvezda koja me napustila pre par nedelja izgleda je ponovo uz mene… I došla je baš ovde. A onda opet “slučajnost”. Koncert počinje pesmom “Ako me vidiš da plačem”, lice mi je mokro već posle par sekundi, setim se mame kad mi je pre tri meseca poslala SMS poruku dok sam bio u Solunu u misiji ostvarenje jednog od životnih snova: “*ebala te Elena, javi se da si stigao.” Kako bih sada voleo da to mogu da učinim…

Nakon fenomenalnog i za mene izuzetno emotivnog koncerta uputio sam se nazad ka smeštaju. 23:30h, zvoni telefon, nepoznat kiparski broj. Zovu me iz hotela u Aja Napi u koji sam trebao da stignem u toku dana i pitaju me šta se dogodilo kad nisam došao, a sve je unapred plaćeno. I to ovim rečima: “Brinemo se što vas nema, da li je sve u redu?” Kratko im kažem da je sve ok i da se vidimo sutra. Ovaj gest je možda mali, a govori mnogo.

Iz Larnake hvatam jutarnji autobus za Aja Napu. Stižem u hotel “Eligonia” u centru grada i nisam se ni predstavio, a recepcionerka mi se, na moje iznenađenje” obraća sa “Hi Milan!” Na šta dodajem “Elena Paparizu je kriva što kasnim”. 🙂 Dodeljena mi je soba sa vrhunskim pogledom na sam trg Aja Nape, božićne i novogodišnje dekoracije.

Ostavio sam stvari i odmah u centru sačekao autobus 102 koji me je odvezao do poslednje stanice, WaterWorld – aqua park svrstan među dvanaest najboljih na svetu. Pešačio sam još 800 m dalje da bih došao do meni omiljenog mesta na Kipru – kapele, crkve i plaže Aja Tekla. Ovde sam osetio najveći mir prvi put kad sam bio i to je nastavilo da se ponavlja pri svakoj sledećoj poseti. Ovo mesto jednostavno ne zaobilazim, ne samo zbog energije koju nosi, već i zbog nestvarnih pogleda.

Iako je vreme bilo prilično nestabilno, more nemirno, a vetar šibao kao nikada do sada, tog dana sam došao na ovo mesto da ispunim obećanje koje sam tri nedelje ranije dao majci nakon tragične smrti. I ništa me ne bi sprečilo da ga održim. Kupio sam tri crvene ruže još u Larnaki, povezao ih njenim prstenom i prišao ivici stene. Zapljusnuo me je toliki talas vode da sam u sekundi bio mokar od glave do pete. Ruže sam uspeo da bacim, potom otišao u crkvicu i nakon svega 10 minuta boravka unutra, izašao sam napolje i sačekalo me je potpuno vedro nebo, sunce i mirno more. Filmska scena koja će mi ceo život ostati urezana u sećanju.

Pored Aja Tekle (na oko 800 m) se nalazi moderna marina Aja Nape koja je u izgradnji, a čiji se završetak radova očekuje u junu 2019. godine.

Napustivši Aja Teklu krenuo sam polako nazad pešice ka smeštaju. Iako na 4-5 km udaljenosti, po prvi put sam poželeo da obiđem baš svaku usputnu plažu. Ne zna se koja je lepša od koje. Gotovo sve spremne da se takmiče u izboru za najlepšu plažu Evrope. Makronisos, Landa, Nisi, Vathia Gonia, Pernera… Sâm na svakoj od njih – more, pesak, sunce i ja. Neprocenjiv osećaj.

Sledećeg dana na Kipru se slavio Božić. Ne znam da li znate, ali Kiprani slave katolički Božić, a pravoslavni Uskrs. Sunčano vreme, idealno da se realizuje moja želja da prvi put odem na plažu Konos koja se nalazi na oko 3 km od Cavo (Cape) Greca. Najpre sam u Aja Napi posetio kapelu “Agios Epifanios”, koja se često koristi za venčanja zbog svog izuzetnog eksterijera i pogleda na celu Aja Napu. Nedaleko od nje je fantastičan Park skulptura – muzej skulptura na otvorenom koji obuhvata velika i mala umetnička dela stvorena od strane više od 50 skulptora iz celog sveta. Tu sam sačekao autobus 101 koji ide u pravcu Cavo Greca, Protarasa i Paralimnija. Na prvoj stanici posle nacionalnog parka Cavo Greco nalazi se ušuškana plaža Konnos, mali zaliv sa 50 nijansi plave boje. Do plaže se stiže spuštajući se stepenicama, kojih nema malo, ali vredi svaki potrošeni sekund. I ponovo sam bio jedini na plaži i osećao sam se kao da slavim svoj Božić negde u raju.

U povratku je usledio Cavo (Cape) Greco, a u okviru istog su me impresionirali kapela Agioi Anargiroi, Kamara tou Koraka, Monument of Peace (vidikovac) i Morske pećine (Sea Caves), koje su možda najviše fotografisan deo u ovom delu Kipra. Kako i ne bi kad su čuvena šupljina u steni i pogled na ostale stene i nestvarno tirkizno i smaragdno more vanserijski i vredni svakog divljenja.

Kada se spustite malo južnije od Parka skulptura očekuje vas novi spektakularni pogled. Most ljubavi (Love bridge) se smatra jednim od najromantičnijih mesta na celom Kipru. To je šuplja stena čiji je jedan deo zaronjen u kristalno čisto tirkizno i smaragdno more. Nastao je usled delovanja prirodnih procesa bez ljudske intervencije. Dužine Mosta ljubavi je oko 6 m, a širok je oko pola metra. Na mostu postoji jedno proširenje koje omogućava da se polako i pažljivo spustite i plivate u moru. Skakanje sa mosta je izuzetno opasno jer je more plitko i sadrži mnogo oštrih stena i kamenja. Većina ekskurzija koje polaze iz Aja Nape imaju Most ljubavi kao sastavni deo programa. Plaža kojoj je najbliži je Glyki Nero.

Poslednji dan uglavnom uvek ostavim za Larnaku zbog odlične veze sa aerodromom i svega 15 minuta vožnje autobusom od centra grada. Kako su glavno obeležje Larnake u ovo doba godine roze flamingosi, uputio sam se po ko zna koji put ka Slanom jezeru. Naravno, bilo ih je na stotine ali su uvek stacionirani negde na sredini tako da je nemoguće videti detalje. Napravio sam krug oko jezera da bih stigao do džamije Sultan Teke (Hala Sultan Tekke ili Mosque of Umm Haram), koja se smatra četvrtim najvećim muslimanskim svetilištem na svetu. Izgrađena je na obali Slanog jezera, na oko 5 km jugozapadno od grada (u pravcu aerodroma).

Malo po malo, došao je kraj još jednoj kiparskoj avanturi. Sedam dana sam sakupljao najvrednije što sa nekog mesta možete poneti kući – mir i uspomene…

Pogledajte sve naše preporuke za posetiti u Pafosu i okolini…

Pogledajte sve naše preporuke za posetiti u oblasti Famaguste…